Instrukcije autorima za pripremu rukopisa

MEDICINSKI CASOPIS objavljuje na srpskom i engleskom jeziku originalne naučne i stručne članke, prikaze slučaja, revijske radove, pisma uredniku, prikaz objavljenih knjiga i druge medicinske in­formacije.
Rukopise slati na adresu:
Prof. dr Snežana Živančević Simonović
SLD Podružnica Kragujevac
VI. Zmaj Jovina 30
34000 Kragujevac
Tel. 034/372 169, fax: 034/337-583
Elektronska posta:
medicinskicasopis@gmail.com
slfskckg@nadlanu.com

Rukopise treba pripremiti u skladu sa »Uniform requirements for manuscripts submitted to biomedical journals. N Engl J Med 1991; 324: 424-428.« koje je propisao Međunarodni komitet izdavača medicinskih časopsa. .
Originalni rukopisi će biti prihvaćeni podra­zumevajuci da su poslani samo MEDICINSKOM ČASOPISU. Rukopisi koji su prihvaćeni za štampu postaju vlasništvo MEDICINSKOG ČASOPISA i ne mogu se publikovati bilo gde bez pismene dozvole izdavača i glavnog urednika. MEDICINSKI ČASOPIS ne objavljuje rukopise koji sadrže materijal koji je vec bio objavljivan na drugom mestu, izuzev ako je u pitanju sažetak od 400 reci najviše.

Rukopis
Rukopis treba da se pošalje u tri primerka (jedan primerak bez imena autora) otkucan na belom papiru formata A4 (21cm x 29.7cm) sa dvostrukim proredom (uključujući reference, tabele, legende za slike i fusnote) i sa marginama od 2.5cm. Takode treba poslati rukopis na IBM PC kompatibionoj disketi (3.5 Hi 5.25 inca) otkucan u tekst procesoru Word for Windows 2.0,6.0 ili 7.0 Hi kao ASCII datoteku.
Rukopis mora biti organizovan na sledeći nacin: naslovna strana, sažetak na srpskom jeziku, sažetak na engleskom jezku, uvod, bolesnici i metodi / materijal i metodi, rezultati, diskusija, literatura, tabele, legendc za slike i slike.
Svaki deo rukopisa (naslovna strana, itd.) mora početi na posebnoj strani. Sve stranice moraju biti numerisane po redosledu, počev ad naslovne strane. Prezime prvog autora se mora atkucati u gornjem desnom uglu svake stranice.
Sva merenja, izuzev krvnog pritiska, moraju biti izražena u internacionalnim SI jedicinama, a ako je neophodno, i u konvencionalnim jedinicama (u zagra­di). Za lekove se moraju koristiti genericka imena. Zaštićna imena se mogu dodati u zagradi.
Savetujemo autore da sačuvaju bar jednu kopiju rukopisa za sebe. MEDICINSKI ČASOPIS nije          odgovoran ako se rukopis izgubi na pošti.

Naslovna strana
Naslovna strana sadrži naslov rada, kratak naslov rada (do 50 slovnih mesta), puna prezimena i imena svih autora, naziv i mesto institucije u kojoj je rad izvršen, zahvalnost za pomoć u izvršenju rada (ako je ima), objasnjenje skračenica koje su korišćene u tekstu (ako ih je bilo) i u donjem desnom uglu ime i adresu aulora sa kojim ce se obavljati korespodencija.
Naslov rada treba da bude sažet ali informalivan.
Ako je potrebno, može se dodati i podnaslov.
Kratak naslov treba da sadrzi najbitnije in­formacije iz punog naslova rada, ali ne sme biti duži od 50 slovnih mesta.
Ako je bilo materijalne ili neke druge pomoći u izradi rada, onda se može sažeto izreći zahvalnost osobama ili institucijama koje su tu pomoć pružile.
Treba otkucati listu svih skraćenica upotrebljenih u tekstu. Lista mora biti uređena po azbučnom redu (ili abecednom ako se koristi latinica) pri čemu svaku skraćenicu sledi objašnjenje. Uopšte, skraćenice treba izbegavati ako nisu neophodne.
U donjem desnom uglu naslovne strane treba otkucati ime i prezime, telefonski broj, broj faksa i tačnu adresu autora sa kojim ce se obavljati korespodencija.

Stranica sa sažetkom
Sažetak mora imati manje od 180 reci. Treba koncizno da iskaze cilj, rezultate i zaključak rada koji je opisan u rukopisu. Sažetak ne može sadržati skraćenice, fusnote i reference.
Ispod sažetka treba navesti 3 do 8 ključnih reci koje su potrebne za indeksiranje rada.

Stranica sa sažetkom na engleskom jeziku
Treba da sadrži pun naslov rada na engleskom jeziku, kratak naslov rada na engleskom jeziku, naziv institucijc gde je rad uradjen na engleskom jeziku, tekst sažetka na engleskom jeziku i ključne reči na engleskom
jeziku.

Stranica sa uvodom
Uvod treba da bude sažet i da sadrži razlog i cilj rada.

Bolesnici i metode/materijal i metode
Treba opisati izbor bolesnika ili eksperimentalnih zivotinja, uključujući kontrolu. Imena bolesnika i brojeve istorija ne treba koristiti.
Metode rada treba opisati sa dovoljno detalja kako bi drugi istraživači mogli proceniti i ponoviti rad.
Kada se piše o eksperimentima na ljudima, treba priložiti pismenu izjavu u kojoj se tvrdi da su eksperimenti obavljeni u skladu sa moralnim slandardima Komiteta za eksperimente na ljudima in­stitucije u kojoj su autori radili, kao i prema uslovima Helsinske deklaracije. Rizične procedure ili hemikalije koje su upotrebljene se moraju opisati do detalja, uključujući sve mere predstrožnosti. Takođe, ako je rađeno na životinjama, treba priložiti izjavu da se sa njima postupalo u skladu sa prihvaćenim standardima.
Treba navesti statističtke metode koje su korišćene          u obradi rezultata.

Rezultati
Rezultati treba da budu jasni i sažeti, sa minimalnim brojem tabela i slika neophodnih za dobru prezentaciju.

Diskusija
Ne treba činiti obiman pregled literature. Treba diskutovati glavne rezultale u vezi sa rezultatima objavljenim u drugim radovima. Pokušati da se objasne razlike izrneđu dobijenih rezultata i rezultata drugih au­tora. Hipoteze i spekulativne zaključke treba jasno izdvojiti. Diskusija ne treba da bude ponovo iznošenje    zaključaka.

Literatura
Reference se u tekstu označavaju arapskim brojevima u zagradama. Brojeve dobijaju prema redosledu po kome se pojavljuju u tekstu. Personalna pisma i neobjavljeni rezultati se ne citiraju, aIi se mogu pomenuti u tekstu u zagradi. Skračenice imena časopisa treba načiniti prema skračenicama koje se koriste u In­deks Medikusu. Reference treba navoditi na sledeći način:
Članak (svi autori se navode ako ih je sest i manje; ako ih je više, navode se samo prva tri i dodaje se »etal.« )
12 - Talley NJ, Zinsmeister Ar, Schleck CD, Mel­ton LJ III. Dispepsia and dyspeptic subgroups: A pop­ulation - based study. Gastroenterology 1992; 102: 1259-68­
Knjiga
17 - Sherlock S. Disease of the liver and biliary sys­tem. 8th ed. Oxford: Blackwell Sc Publ, 1989.
Glava i1i clanak u knjizi
24 - Trier JJ. Celiac sprue. In: Sleisenger MH, Fordtran JS, eds. Gastrointestinal disease. 4th ed. Phil­
adelphia: WB Saunders Co, 1989: 1134-52.
Autori su odgovorni za tacnost refcrenci.

Tabele
Tabele se kucaju na posebnim listovima, sa brojem tabele i njenim nazivom iznad. Ako ima kakvih
objašnjenja, ona se kucaju ispod tabele.

Slike i  legende za slike
Sve ilustracije (fotografije, grafici, crteži) se smatraju slikama i označvaju se arapskim brojevima u tekstu i na legendama, prerna redosledu pojavljivanja. Treba koristiti minimalan broj slika koje su zaista neophodne za razumevanje rada. Slike nemaju nazive. Slova, brojevi i simboli moraju biti jasni, pro­porcionalni, i dovoljno veliki da se mogu reprodukovati. Pri izboru veličine grafika treba voditi racuna da prilikom njihovog smanjivanja na širinu jednog stupca teksta neće doci do gubitka citljivosti. Legende za slike se moraju dati na posebnim listovima, nikako na samoj slici.
Ako je uveličanje značajno (fotomikrografije) ono treba da bude naznaceno kalibracionom linijom na samoj slici. Dužina kalibracione linije se unosi u legendu slike.
Treba poslati dva kompleta slika, u dva odvojena koverta, zaštićene tvrdim kartonom. Na pozadini slika treba napisati običnom olovkom prezime prvog autora, broj slike i strelicu koja pokazuje vrh slike.
Uz fotografije na kojima se bolesnici mogu pre­poznati treba poslati pismenu saglasnost bolesnika da se one objave.
Za slike koje su ranije već objavljivane treba navesti tačan izvor, treba se zahvaliti autoru, i treba priložiti pismeni pristanak nosioca izdavačkog prava da se slike ponovo objave.

Pisma uredniku
Mogu se publikovali pisma uredniku koja se odnose na radove koji su objavljeni u MEDICINSKOM ČASOPISU, ali i druga pisma. Ona mogu sadržati i jednu tabelu ili sliku, i do pet referenci.